Najdraza moja Olivera,

Zelim da ti napisem pismo bas danas, jer danas sam prvi put jasno osetila bezdanu zelju za tobom. I ljubav, jednako nemerivu. Umalo da te dodirnem, koliko si mi stvarna. Koliko te volim. Zelim da ti obecam, tebi i sebi, da cu dati sve sto mogu da te naucim da budes sa svetom, svoja. Da cu te voleti beskrajno, koliko god u tome uspela ili ne. Koliko god budes licila na mene i koliko god se budes razlikovala. Dacu sve sto mogu da te naucim da letis i pustim te da odletis i samo ponekad svratis. Da neces nositi teret jedinceta. Reci cu ti sve to, nadam se da ces osetiti, ali ipak cu ti govoriti. Ne znam koliko cemo uspeti, ali dacemo sve sto mozemo, moja malena, dok ne postanes stvarna, a onda – zauvek.